Традиција, квалитет и развој
Почеци организованог образовања у овом крају везују се за 1836. годину, када школа почиње са радом. У то време школовање у Србији тек се развијало, па су и услови за рад били скромни. Настава се одвијала у једноставним просторима, а учитељи су, поред образовне, често имали и значајну васпитну и просветитељску улогу у локалној заједници. Упркос тешкоћама, школа је постала важно место окупљања и образовања деце, доприносећи описмену и напретку становништва.
У периоду од 1864. до 1876. године настава се одвијала у згради која се налазила на месту познатом као „Липар“. Овај објекат представљао је један од првих простора у овом крају који је био намењен школским активностима. У њему су генерације ученика стицале основна знања из читања, писања и рачунања, а школа је постепено учвршћивала своје место у друштвеном и културном животу заједнице.
Развој места и повећање броја ученика довели су до потребе за савременијим и већим школским простором. Као резултат тих потреба, 1911. године изграђена је нова школска зграда, чиме су значајно побољшани услови за рад и извођење наставе. Нова зграда омогућила је квалитетнији образовни процес и представљала важан корак у даљем развоју школе.
Период Првог светског рата (1914–1918) донео је велике тешкоће у раду школе. Током ратних година Србија је била окупирана, а школа се нашла под бугарском окупацијом. У таквим околностима редовно одвијање наставе било је отежано, а школски живот привремено прекинут или знатно ограничен. Ипак, упркос ратним недаћама, традиција образовања у овом крају сачувана је, а школа је након завршетка рата наставила своју просветитељску мисију.
После завршетка ратних разарања и обнове живота у земљи, школа је у међуратном периоду наставила са радом и постепено се развијала. У то време школа је имала четири разреда и шест одељења, а наставу је изводило шест учитеља, што говори о постепеном повећању броја ученика и значају школе за образовање деце из овог краја.
Значајну улогу у раду школе имао је управитељ и учитељ Никодије Милорадовић, који је од 1890. године па све до двадесетих година XX века био једна од најважнијих личности у развоју школе. Својим дугогодишњим радом и посвећеношћу образовању оставио је дубок траг у школском животу и допринео унапређењу наставе и организације рада школе.
Даљи развој школе огледа се и у проширивању наставе. 1928. године отворено је пето одељење, што је представљало значајан корак у ширењу образовних могућности и омогућило већем броју ученика да наставе школовање.
Поред наставног рада, школа је показивала и изражену бригу за ученике. Тако је 1933. године основан Фонд за помагање сиромашних ђака, чији је циљ био да помогне ученицима слабијег материјалног стања како би могли редовно да похађају наставу и наставе своје образовање.
Важан догађај у историји школе догодио се 1935. године, када школа добија нови назив „Вожд Карађорђе“. До тада је била позната под именом Кушиљевачка школа. Додељивањем имена вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка, школа је добила назив који је симболизовао националну традицију, слободарски дух и значај образовања у очувању историјског памћења народа.
Током Другог светског рата (1941–1945) школа је наставила са радом, али у веома тешким и отежаним условима. Ратна дешавања, нестабилност и недостатак материјалних средстава значајно су утицали на школски живот. Ипак, наставници и ученици настојали су да, упркос свим тешкоћама, очувају континуитет образовања. Према подацима из 1941. године, школа је имала 10 одељења, што показује да је и у том периоду постојао значајан број ученика.
Након завршетка рата и обнове земље, школа улази у период развоја и проширења наставе. 1946. године отворен је пети разред, чиме је направљен корак ка проширивању основног образовања. Неколико година касније, 1951. године, школа званично постаје осмогодишња, што је било у складу са реформама образовног система у послератној Југославији.
Потреба за већим и савременијим школским простором довела је до покретања изградње нове школске зграде. Изградња нове школе започета је 1948. године, а након више година радова зграда је завршена 1967. године. Изградњом новог објекта значајно су побољшани услови за извођење наставе и рад школе.
У периоду од 1960. до 1975. године школа бележи стабилан рад и велики број ученика. У том времену школа је имала 16 одељења, што сведочи о њеној важности за образовање деце у овом крају и о континуираном развоју школства.
Током своје дуге историје школа је изнедрила бројне ученике који су својим радом и деловањем оставили значајан траг у друштвеном, политичком и војном животу Србије. Међу њима се посебно издвајају:
Лазар Стојановић, херој Народноослободилачке борбе, који се истакао својом храброшћу и доприносом у борби против окупатора током Другог светског рата.
Лазар Радивојевић, који је у периоду од 1936. до 1941. године обављао дужност министра грађевинарства, дајући значајан допринос развоју инфраструктуре и државне управе у Краљевини Југославији.
Радивоје Милојковић, једна од истакнутих личности политичког живота Србије XIX века, који је учествовао у изради ,,Намесничког устава“ из 1869. године, важног документа у уставном развоју српске државе.
Петар Радивојевић, бригадни генерал и учесник ослободилачких ратова Србије у периоду од 1912. до 1918. године, током којих је Србија водила Балканске ратове и Први светски рат. Својим делима и животним путем ове личности представљају понос школе и сведоче о значајној улози коју је она имала у образовању и васпитању генерација ученика. Њихови успеси представљају подстрек новим генерацијама да негују знање, одговорност и љубав према свом народу и држави.
Зграда у којој је извођена настава у периоду 1864-1876
Наставнички колектив школе 1938. године
Никола Костић- пуковник, учитељ из Кушиљева
Наставнички колектив 1951. година
Наша мисија је да обезбедимо квалитетно образовање које развија критичко размишљање, креативност и социјалне вештине ученика. Настојимо да сваки ученик буде препаран за будућност и да постане активан члан друштва.
Видимо нашу школу као центар за развој, где су ученици охрабривани да истражују, експериментишу и расту. Желимо да будемо позната по својој иновативности, укључености и посвећености академском и личном развоју сваког ученика.
Наша школа има искусан тим наставника и административног особља који су посвећени развоју ученика. Редовно се обучавају и прате најновије трендове у образовању.
